Lucius je ovde da ti objasni o svetlu i ulozi koju igra u rastu biljaka. Biljke su poput malih zelenih fabrika koje trebaju sunčevu svetlost da bi živеле i proizvodile hrano. Biljke ne mogu da prave hranu bez svetla, proces poznat kao fotosinteza. Ovo je vrlo važan proces koji omogućava biljkama da apsorbiraju sunčevu svetlost i transformišu je u energiju. Ali ne sme sva svetlost biti jednaka. Sveto consistira od mnogo boja, a svaka boja postoji na različitoj dužini nazivanoj talasna dužina. Za ljudska oči, boje koje možemo da vidimo su crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, ljubičasta i indigo. Međutim, za biljke postoje mnoge boje ključne za njihov rast i dobrobit.
Biljke za snažan rast trebaju četiri osnovne boje svetlosti: crvenu, plavu, zelenu i daleko-crvenu. Sve ove boje biljkama pomažu na različite načine. Crvena svetlost je svetlost sa najdužom talasnom dužinom (i, stoga, najnižom energijom), a dobro prolazi kroz atmosferu, što je veoma korisno za rast i cvjetanje biljaka. Plava svetlost ima kratku talasnu dužinu; ona je važan deo koji stvara snažne korene. To je važno jer snažni koreni omogućavaju biljkama da uzu po vodu i sastojke iz tla. Zelena svetlost je malo drugačija, jer biljke nisu previše zakoračene da je koriste. Umesto toga, reflektuju je, što je razlog zbog kog mnoge biljke izgledaju zeleno! Ali i mali uloga je uloga, pa je zelena svetlost još uvijek bitna u kontekstu fotosinteze. Daleko-crvena svetlost, sa najkraćim talasnim dužinama, omogućava biljkama da reaguju na svetlo iz okoline.
Plava i crvena svetlost su izuzetno važne za lošu rastu biljaka. Crvena svetlost je posebno korisna za biljke u fazi rasta i cvjetanja. Povećava proizvodnju hlorofila, zelene boje u biljkama koja im omogućava da iskoriste sunčevu energiju za stvaranje hrane. U odsustvu dovoljno crvene svetlosti, biljke mogu rasti slabe i male, što nije karakteristika koju želimo za naše biljke! Plava svetlost je takođe važna jer doprinosi razvoju jake i zdrave korene. Nedostatak plave svetlosti može uzrokovati da biljke imaju slabe i tanke vijcoe i male korene koji troše mnogo energije da bi privukli vodu i sastojke iz tla. To čini teškim im preživljavanje.
Različite oblike svetla mogu da promene više aspekata rasta biljaka. Učenjem o tome kako ove različite vrste osvetljenja funkcionišu, možemo poboljšati zdravlje biljaka u našim baštama ili kućama! Crveno svetlo, na primer, podstiče cvjetanje i brzi rast biljaka jer povećava proizvodnju važnih tvari kao što je hlorofil. Mnogi od nas znaju da plavo svetlo takođe deluje regulisanjem rasta biljaka i čvrstoće. Zeleno svetlo, iako ga biljke odbijaju, ipak doprinosi fotosintезi i pomaga u procesu gasovne razmene koju biljke trebaju za disanje. Dugovalno crveno svetlo takođe pomaga biljkama da se prilagode različitim uslovima osvetljenja. Učenje o tome kako različita svetla utiču na rast biljaka može nam pomoći da naše biljke rastu bolje i jače.
Fotosinteza je jedan proces u kome zeleno svetlo predstavlja važan doprinos, iako biljke ne koriste previše zeleno svetlo. Zelene biljke prave svoju hranu putem procesa nazvanog fotosintezom. One apsorbiraju sunčevu energiju, ugljen dioksid iz vazduha i vodu iz zemlje kako bi proizvodile glukozu, vrstu šećera koja im pruža energiju, i kisik koji otpuštaju u vazduh. Hlorofil je razlog što su biljke zelene, jer apsorbira plavo i crveno svetlo, odražavajući zeleno, što mu daje zelenu boju. Prirodno svetlo takođe pomaže da reguliše razmenu plinova otvarama stoma na listovima kako bi kontrolisali protok plinova unutar i izvan biljke, što je ključno za preživljavanje i dobrobit biljke.
[email protected] [email protected]
Room 023, 9/F, Block G, Kwai Shing Industrial Building (Stage 2), 42-46 Tai Lin Pai Road, Kwai Chung, N.T., HongKong
Copyright © Shenzhen Jayo Technologies Co., Ltd. All Rights Reserved Privacy Policy
